Dinstani teleći ili jagnjeći mozak

Kad sam bila mala kod nas se obavezno uz jagnjeći ili teleći but morala kupiti glava a onda je majka obično mozak dinstala a ostatak glave kuvala tako da sam se ja od malena navikla da jedem mozak sasvim normalno kao bilo koje drugo meso. Glavu doduše nikako nisam jela za to je bila zadužena moja sestra ali mozak je bio sasvim druga priča. Kasnije kada sam počela i sama da kuvam probala sam i pohovani mozak ali mi je dinstani ipak favorit. Svima koji jedu mozak svakako bih preporučila da probaju da ga spreme i ovako jer je veoma jednostavno a i veoma ukusno.

Potrebno je

1 teleći ili jagnjeći mozak

malo ulja

so

Mozak očistiti od opne i dobro oprati. Posoliti ga i staviti u šerpicu, politi uljem pa doliti i malo vode da bude možda oko prst vode u šerpici.

Poklopiti šerpu pa na slaboj vatri dinstati uz dodavanje po malo vode po potrebi. Potrebno je oko 30-40 minuta da se mozak fino izdinsta a onda ga okrenuti da se i sa druge strane uhvati korica i poslužiti.
Uz malo crnog vina i prženog krompira ovo je za mene prava gozba.

Nešto kao danski puter keksići

Kad sam prvi put napravila ove keksiće imala sam namjeru da pravim danske keksiće  ali su negdje na pola puta stvari krenule drugim tokom i nastao je ovaj recept na zadovoljstvo svih koji su ga probali.

Potrebno je

 

250 gr margarina ili putera

2 jajeta

rendana limunova korica

1 kašika carolansa

1,6 dl šećera

4 kesice vanile

prstohvat soli

brašno po potrebi

kašičica praška za pecivo

kristal šećer za posipanje

 

 

Umijesiti tijesto od margarina, žumanaca, vanile, šecera, limunove korice, carolansa i praška za pecivo sa onoliko brašna koliko je potrebno da se dobije srednje tvrdo tijesto koje može da se istiskuje mašinicom za keks.
Praviti keksice i slagati ih na papir za pečenje.

Bjelanca umutiti viljuškom pa četkicom premazivati kekse i posuti ih kristal šećerom. Peći na 200 C da fino porumene a kad se ohlade složiti ih u limenu kutiju. U dobro zatvorenoj kutiji mogu da stoje nekoliko dana mada kod nas jedva uspiju da dočekaju sjutrašnji dan.

 

 

Raštan

Evo jos jedno pravo zimsko jelo a pri tome zdravo, na kašiku i može za dva dana. Kod nas se u kući raštan nije uopšte kuvao jer majka koja je odrasla u Vojvodini vjerovatno nije umjela da ga sprema a sigurno ga nije ni voljela tako da sam ja raštan prvi put probala kao već odrasla. Recept za raštan sam dobila od sestrine svekrve i tokom godina sam ga malo prilagodila nama. Kao i ostala kupusasta jela i raštan kuvam sa što manje začina i bez dodavanja soli jer je suvo meso već dovoljno slano pa nema potrebe za dodatnim dosoljavanjem. U ovo doba godina raštan formira male glavice i posebno je fin i mekan tako da je sad pravo vrijeme za kuvanje.

Potrebno je

1 kg raštana

1 glavica crnog luka

1 čen bijelog luka

1 šargarepa

500 gr rebara, suvih kostiju, domaće kobasice ili dimljene koljenice

200-300 gr brašnjenih kobasica i pančete

biber

aleva paprika

malo soka od paradajza

1 veći krompir

Meso izrezati na komade, dobro oprati, naliti vodom i kuvati da bude do pola kuvano. Raštan oprati i isjeći na krupnije kocke. Šargarepu nasjeckati na kockice a bijeli i crni luk sitno nasjeckati. Dodati svo povrće u lonac sa mesom, po potrebi doliti i malo vode ali da raštan bude do pola u vodi jer tokom kuvanja splasne. Dodati biber, alevu papriku i 1-2 kašike paradajza pa kuvati. Pred kraj kuvanja dodati krompir izrezan na krupnije komade i kuvati još malo da se krompir skuva a tečnos uvre. Raštan kao i ostala jela na kašiku obično kuvam u ekspres loncu.

Nikad ga ne zapržavam ali ga ukuvam tako da ne bude pretjerano supast. Kada pravim za dva dana ne dodajem krompir jer sam negdje pročitala da baš nije zdravo da se podgrijava. Uz proju ili kukuruzni hleb ovo je prava gozba.

Breskvice

Breskvice sam prvi put probala kod moje zaove i kako su mi se odmah dopale uzela sam recept od nje. Kada sam prvi put probala da ih pravim mislim da sam bila blizu da sve pokupim i bacim u smeće jer je dubljenje kuglica prilično pipav posao i ja sam prvi put jedno 50% kuglica uništila dubeći ih. Vremenom sam naučila da to radim mnogo uspješnije, pronašla nož koji samo za to koristim tako da sad skoro sve iskoristim a breskvice su uvijek na tanjiru sa kolačima za Novu Godinu, Božić i Vaskrs.

Potrebno je

 

400 gr masti

300 gr šećera

4 jajeta

1 prašak za pecivo

1 kg brašna

 

2 dl mlijeka

2 dl šećera

100 gr mljevenih oraha

100 gr suvog grožđa

1-2 kašike džema

rum

vanila

 

aroma jagode

aroma kivija

kristal šećer

 

Od masti, šećera, jaja, brašna i praška za pecivo umijesiti tijesto. Od tijesta otkidati komade veličine krupnije masline i od njih praviti kuglice pa ih slagati u pleh na papir za pečenje. Napraviti razmak između kuglica jer narastu u toku pečenja. Peći na 200 C da porumene. Još tople kuglice dubiti nožem a mrvice koje se dobiju ostaviti za fil.

Skuvati mlijeko sa šećerom i vanilom, dodati mu rum, suvo grožđe, džem, orahe i mrvice i ostaviti da se malo prohladi a može se staviti i u zamrzivač na jedno pola sata da se malo stegne.

Od fila praviti kuglice i stavljati ih izmedju dva izdubljena keksića. Breskvice umakati u aromu jagode razblaženu sa malo vode a jedan kraj se može umočiti i u aromu kivija razblaženu sa malo vode. Zatim breskvice uvaljati u kristal šećer i ostaviti do sjutra da omekšaju. Breskvice mogu dugo da stoje i čak su bolje što duže stoje tako da se mogu napraviti i par dana ranije.

Stollen božićni hleb

Stollen pravim vec par godina za redom za Novu Godinu ili Božić od kad sam naišla na recept sa bloga Chocolate dust. Ja sam zapravo vidjela ovaj hleb na slikama Mirjane sa bloga Cooking by Mirjana i odmah sam morala da ga probam jer je zaista odlično izgledao. Prvi put sam stollen vidjela još davno u nekom kuvarskom časopisu ali se tad nisam usuđivala da probam da ga napravim. Za moje tadašnje kuvarsko umijeće to je zaista i bilo previše ali prije par godina kad sam naišla na Mirjanine slike shvatila sam da napraviti stollen nije mnogo komplikovanije od pravljenja bilo kakve štrudle a kad sam ga konačno napravila ukus me tako oduševio da ga od tad pravim barem jednom godišnje. U ovaj stollen se stavlja i marcipan a pošto ga kod nas nema ja sam odlučila da ga sama napravim. Pošto moji baš nisu ljubitelji badema pa sam ja napravila marcipan od oraha ako se to uopšte može nazvati marcipanom ali je  veoma ukusno i sigurno ukusnije od varijante sa bademima.



Potrebno je

375 gr brašna

50 gr šećera
20 gr svježeg kvasca
150 ml mleka
110 gr putera ili margarina
1 celo jaje
200 gr iseckanog suvog voca (kasije, kandirane jagode, brusnice, suvo grožđe)

malo ruma
rendana limunova korica
200 gr marcipana ili domaći marcipan
kasicica vanile

puter za premazivanje

prah šećer za posipanje

Marcipan

1 bjelance

150 gr prah šečera

200 gr oguljenih mljevenih badema ili 200 gr oraha

U mlakom mlijeku rastopiti kvasac, dodati šećer, limunovu koricu, vanilu, jaje i istopljeni puter pa umijesiti mekano tijesto. Pošto je tijesto dosta teško potrebno mu je malo više vremena da naraste a da bi ja taj proces ubrzala posudu sa tijestom pokrijem krpom pa je stavim u rernu zagrijanu na 50 C dok tijesto fino naraste. Suvo voće isjeckam na kockice i nalijem rumom pa ga kratko zagrijem u mikrotalasnoj i ostavim da voće upije rum.

Kad tijesto naraste prebaciti ga na radnu površinu pa mu dodati iscijeđeno suvo voće i malo umijesiti da se poveže. Ja sam zatim tijesto podijelila na dva dijela i razvila pa na svaki dio postavila valjak od marcipana  i onda preklopila tijesto kao broj 6 oko marcipana. Štrudlice sam zatim prebacila u pleh na papir i ostavila da fino narastu oko jedan sat možda i duže.

Kad štrudlice narastu peći ih na 190 C oko 30 minuta. Ako počnu da dobijaju boju mogu se odozgo pokriti salvetom da ne potamne previše. Pečene štrudlice premazati mješavinom istopljenog putera i ruma koji je ostao od natapanja suvog voća i uvaljati u prah šećer pa ih ostaviti da se ohlade. Čuvati uvijeno u providnu foliju.
Ja nisam izdržala da se stollen ohladi i morala sam jednu štrudlicu da probam još onako toplu tek izvađenu iz rerne što se i vidi na jednoj od slika.

Kupus

E evo jos nešto na kašiku. Kad zahladni zna se da je pravo vrijeme za kupus, pasulj, sarmu i raštan. To su kod nas uvijek bila jela koja se spremaju samo zimi kad je potrebno malo više energije za grijanje. Ja kao dijete kupus nisam nikako htjela da jedem a onda sam probala kupus kod muževih i tako spremljen kupus mi se svidio pa ga od tad i ja tako spremam. Njihov trik je bio u tome što u kupus dodaju malo soka od paradajza.

Potrebno je

 

1 kg kupusa(bijelog ili kelja a može i pomiješano)

4-5 finih komada suvog mesa

1 glavica crnog luka

1 čen bijelog luka

1 šargarepa

biber

malo soka od paradajza(šoljica od kafe)

malo mljevene slatke paprike

 

 

 

 

 

Suvo meso dobro isprati pa prokuvati da bude do pola kuvano a zatim mu dodati sitno nasjeckan kupus, sjeckani crni i bijeli luk, šargarepu sjeckanu na kockice, biber, papriku i sok od paradajza. Ako je potrebno dodati još malo vode da kupus bude do pola u vodi jer kuvanjem splasne. Kuvati dok kupus omekša. Ja ovo obično radim u ekspres loncu. Kada je kupus kuvan prebaciti ga u običnu šerpu i kuvati ga još malo da se tečnost ukuva do željene gustine. Po potrebi posoliti mada je suvo meso obično dovoljno slano tako da ga ja obično ne dosoljavam. Kupus se odlično slaže sa projicama i kukuruznim hlebom.

 

 

 

 

 

 

Kada mi ostane malo kupusa ja ga obično zamrznem a onda po potrebi odmrznem i ukuvam toliko da liči na podvarak pa ga služim kao prilog uz prženo meso i pire krompir.

 

 

 

Kućica od medenjaka

Jos kod tiramisua sam pomenula da je to jedan od dva recepta Omnie sa Coolinarike koja ja prosto obozavam samo nikako da se odlučim koji više volim i češće pravim.  U svakom slučaju ovo su sigurno Lanini omiljeni keksići a kod nas su već postali tradicija za Novu Godinu i Božić. Svake godine ja po ovom receptu pravim kućicu a često ih pravim i onako kao keksiće za grickanje. Prije nego što sam otkrila ovaj recept imala sam ja i neki drugi recept za medenjake ali evo ima već par godina da te druge nisam pravila ali zato ove pravim čim malo zahladni.

Potrebno je

 

300 gr brašna(može samo bijelo a može i pomiješano sa malo integralnog ili ražanog)

100 gr margarina ili putera

2 pune kašike meda

1 jaje

5 kašika šećera(bijelog ili muscovado)

1 vanilin šećer

prstohvat soli

1/2 kesice praška za pecivo

1 kašičica cimeta

1 kašika čokolade u prahu a ja obično stavim kraš ekspres ili nesquik

1 ravna kašika začina za medenjake

Od svih sastojaka umijesiti tijesto a po potrebi se može dodati još malo brašna da se dobije tijesto koje može da se razvija. Po receptu bi tijesto trebalo da odstoji ali ja to nikad ne radim već ga umijesim malo čvršće da se odmah može razvijati i pravim oblike koje slažem u pleh na papir za pečenje. Peku se na 180-200C oko 10 minuta da sasvim blago porumene po ivicama bar tako ih mi volimo. Kad se izvade iz rerne keksići su mekani ali kad se ohlade stvrdnu se i budu fino krckavi taman kako treba. U metalnoj dobro zatvorenoj kutiju mogu da stoje neko vrijeme ali ih mi obično potamanimo za čas.

  

  

Za izradu kućice najprije napravim kroj na papiru pa od ovog tijesta iskrojim djelove. Ove godine sam se prvi put okušala i u pravljenju staklenih prozora i to je prošlo tako jednostavno i lako da lakše ne može. Za prozore sam par tvrdih mentol bombona stavila u kesu za zamrzavanje hrane pa ih malo usitnila tucnjem za meso. Zatim sam na tijestu modlom napravila otvore i u njih stavila po malo izlomljenih bombona. U toku pečenja bombone su se fino istopile i rasporedile tako da sam dobila prave prozore. Nije bilo nikakvih problema ni da se odvoje od papira tako da sam veoma zadovoljna ovim postupkom i sledeće godine ću opet praviti kućicu sa prozorima.

Do ove godine sam djelove kućice spajala smjesom od bjelanaca i šećera u prahu koja služi za dekoraciju i ko to nije probao taj nema pojma šta je muka. Kakve sam sve metode i podupirače koristila da učvrstim djelove dok se ne osuše, pomagala se fenom za kosu da bi skratila proces sušenja i svašata još sam radila. E onda sam ove godine slučajno naišla na Miliczin recept za kućicu i pročitala kako ona to radi a ona koristi karamelisani šećer koji se osuši za 30 sekundi a kućica bude čvrsta i stabilna. To me je ove godine spasilo i kućica je bila sastavljena za najviše 10 minuta. 

Dakle u šerpicu sam sipala malo šećera i kašiku ili dvije vode pa sam sve to istopila da počne da se karameliše tj da dobija tamniju boju i onda sam kašičicom nanosila po malo ovog karamela na ivice koje se spajaju koristeći karamel kao lijepak. Pošto se karamel prilično brzo stvrdnjava potrebno je da se brzo radi a ja sam ostavila ukuljučenu ploču pa sam po potrebi šerpu sa karamelom vraćala na ploču par puta u toku rada da se karamel ponovo omekša.

Za dekorisanje umutiti bjelance sa 200-250 gr šećera tako da se dobije smjesa koja ne curi previše da bi moglo fino da se radi sa njom i onda po želji ukrašavati kućicu. Ja je još nekad pospem i prah šećerom da još snježnije izgleda.