Srecna Nova Godina

   Puno zdravlja i sreće

u

2013. godini
želi vam

Irena

 

Gulaš paprikaš

Ideju za  ovaj recept sam dobila sa nekog američkog bloga. Vidjela sam finu sliku za neki stew, prebacila u naše mjere, prevela i štampala tako da nisam zapamtila odakle je tačno recept ali pošto sam dosta odstupila od originala nije baš ni bitno. U originalu se od začina koristi i cimet i allspice što kod mojih sigurno ne bi bilo dobro prihvaćeno a ni ja nešto nisam imala volje da probam gulaš sa cimetom tako da sam to u startu izbacila ali sam zato dodala svježu crvenu papriku koju obožavam u ovakvim jelima. Ako se jelo malo više zagusti dobije se nešto slično gulašu a ako se ostavi sa malo više čorbice onda je više kao neki paprikaš pa odatle i naziv gulaš paprikaš.

Potrebno je

450-500 gr mesa za gulaš

4 krompira srednje veličine

1 manja konzerva pelata ili sjeckanog paradajza

2 glavice crvenog luka

1 velika svježa crvena paprika 

3-4 čena bijelog luka

začin C

biber

sjeckani peršun

lovor(po želji)

Crveni luk sitno nasjeckati pa popržiti na malo ulja da se zažuti. Kad se luk malo uprži dodati meso sjeckano na kocke pa sve još malo popržiti, dodati sjeckanu papriku, paradajz, začine i bijeli luk, kratko prodinstati, naliti vodom pa kuvati da meso bude skoro kuvano. Može se dodati i lovor 1-2 lista. Ja sam probala i sa lovorom i bez i obije varijante su fine.

Pred kraj kuvanja dodati krompir isječen na krupnije kocke pa kuvati dok krompir ne bude fino kuvan a tečnost reducirana toliko da se napravi ili čorbica ili sos. Na kraju posuti sjeckanim peršunom. Nije potrebno da se jelo zaprži jer kad se krompir raskuva čorbica bude taman fino gusta ali je veoma važno da se izabere kvalitetan tj što bi kod nas rekli brašnjavi krompir.

Nama ovo bude za dva dana pa ga ja obično kuvam uveče ali bez krompira i podijelim na pola pa onda narednog dana kad dođem sa posla samo dodam krompir. Ja obavezno napravim još i neku salaticu na pr od paprika, šopsku , zelenu salatu ili salatu od paradajza uz ovo jelo odlično idu i projice ili kukuruzni hleb.

Lovačke šnicle

Recept za ove šnicle sam još prije jedno deset godina prepisala sa nekog sajta i od tad sam ih pravila ko zna koliko puta. Recept je jednosatvan a ukusan i što je najvažnije može da se napravi dan ranije pa se sjutra samo doda prilog tako da je pogodan za ruček preko nedelje. Ako se napravi malo više mogu biti i za dva dana pa se prvog dana posluže sa jednim prilogom a sledećeg sa nekim drugim. Šnisle se mogu praviti od svinjetine na pr svinjskog vrata bez kostiju, teletine ili junetine. Meni su najukusnije one od svinjetine ali kako smo sad svinjetinu skoro izbacili iz ishrane ove na slici sam pravila od teletine.

 

  Potrebno je

500 gr mesa(svinjsko, juneće ili teleće)

malo brašna

2-3 kašike ulja

mljevena slatka paprika

biber

peršun

vegeta

2 čena bijelog luka

malo sitno nasjeckanog peršuna

Šnicle narezati deblje i izlupati pa poprziti na ulju.Kada se malo zarumene šnicle izvaditi a na istom ulju poprziti bijeli luk, dodati brašno, alevu papriku, vegetu i biber pa naliti vodom da se dobije sos.

Šnicle vratiti u sos i kuvati uz dolivanje vode dok snicle ne omeksaju. Ja ih obicno izdinstam u ekspres loncu jer onda budu baš mekane. Kada su šnicle skuvane dotjerati ukus i posuti sitno sjeckanim peršunom.

Poslužiti uz pire krompir, kuvani pirinač, bareni brokoli i karfiol...

Projice

Recept za projice je još prije jedno 20 godina donijela majka sa posla. Ja se nešto baš i ne sjećam da ih je ona ikad pravila ali ih je baš nahvalila kad je donijela recept i to je meni ostalo u sjećanju pa sam kasnije kad sam ja počela da kuvam isprobala recept i od tada su veoma često na našem stolu. Na početku sam ih pravila za proslave uz mezu i rusku salatu a kasnije kad smo se navikli na njih počela sam da ih pravim umjesto hleba uz sarme, raštan, podvarak, ječam i razna druga kuvana jela sa kojima se odlično slažu. Probala sam i par drugih recepata ali su mi ove ipak njukusnije i najmekše. Probala sam ih i sa heljdinim brašnom tj mješavinom heljdinog i kukuruznog brašna, sa blitvom, porilukom...

 

 

Potrebno je



3 jajeta

2-2,5 dl jogurta

1-1,25 dl ulja

2 dl kukuruznog brašna

2 dl pšeničnog brašna

2 dl bijelog sira

1 kesica praška za pecivo

so

 



 

 

Umutiti jaja sa malo soli pa dodati sve sastojke i promutiti da se masa sjedini pa peci u tepsiji ili manjem plehu a moze i u kalupu za muffine. Po originalnom receptu ide po jedna šolja brašna i jogurta i pola šolje ulja ali ja stavim malo više tečnih sastojaka a malo manje suvih. U ovu masu se po želji može dodati i nasjeckana blitva ili spanać (1 vezica) ili 200 gr izdinstanog poriluka, pa se sve promiješa i peče. Peći na 250 C da fino porumeni.

 

 

 

 

 

 

Muffini iz moje gvožđarske radnje :-)

Prije nekoliko dana su u jednoj lokalnoj radnji koja prodaje gvožđariju slavili rođendan a kao što je i red za rođendan su napravili slavlje i odlučili da potrošače časte sniženjem. E sad to meni i ne bi bilo baš interesantno da oni nemaju i jedan čitav sprat na kome prodaju posuđe, kalupe za kolače, modlice, silkonska kalupe i još jedan sprat sa posteljinom i stolnjacima. Pošto se ta radnja nalazi na pet minuta hoda od našeg stana ja sam naravno morala da svratim i iskoristim situaciju a Lana mi je pravila društvo. Kad smo došle tamo cijela radnja je mirisala na kolače jer su oni u čast rođendana pekli maffine u radnji i sa njima dijelili i recept. Kad smo treći ili četvrti put došli da uzmemo muffin za Lanu ja sam naravno uzela i recept pa smo u povratku svratili i u prodavnicu da kupimo sve što nam treba za muffine i odmah smo ih pravili kući. Mogu samo da kažem da, bez obzira na to kako sam došla do recepta, su muffini ukusni i sočni a i veoma jednostavni za pravljenje. Za sad smo ih probali samo sa cokoladom ali sigurna sam da se mogu kombinovati sa svim i svačim samo ako pustite mašti na volju.

Potrebno je

 

3 jajeta

1 čaša slatke pavlake

1 čaša šećera

2 čaše brašna

1 prašak za pecivo

2-3 kesice vanile

koristila sam čašu od 2,5 dl

 

 

 

 

Umutiti bjelanca sa šećerom i vanilom, dodati žumanca i sve još malo proomiješati pa dodati pavlaku i brašno pomiješano sa praškom za pecivo. Promutiti mikserom da se sastojci pomiješaju i dobije glatka smjesa. Sipati u papirne korpice i peći u plehu ya muffine na 200 C dok porumene. Smjesa je za oko 20 muffina. Ja sam dodavala i po malo kupovnog čokoladnog preliva u svaki muffin ali mislim da bi bili još ukusniji sa eurokremom ili čokoladom.

 

 

 

 

 

Žabljak

Prošlu nedelju smo iskoristili da prvi put odemo na Žabljak tj na Crno jezero.Do sad smo stalno iz ovog ili onog razloga odlagali odlazak a nekako je sramota da na Žabljak dolaze turisti iz Slovenije, Srbije, Češke, Poljske i raznih drugih zemalja a da mi koji smo na nepuna dva sata vožnje od Žabljaka još nismo bili na Crnom jezeru. I tako smo se na kraju ipak odlučili da je krajnje vrijeme da posjetimo Žabljak. Put od Podgorice do Žabljaka vodi preko Nikšića i Šavnika i ova prva slika je slikana negdje prije Šavnika kad smo stali da se malo odmorimo od vožnje. Usput smo primili i jednog lokalnog učitelja i poveli ga od Šavnika do Žabljaka a on nam je objasnio gdje se šta nalazi i kako da dođemo do jezera. Čovjek je pričao tako da bi bez ikakve pripreme mogao pravo u Đeknu (jedna domaća serija) tako da nam je taj dio puta prošao za čas.



Crno jezero se nalazi na 2 km od Žabljaka na 1442 m nadmorske visine. Smatra se da je jezero nastalo radom lednika a čine ga dva međusobno spojena jezera Veliko i Malo. Jezera su okružena gustom šumom jela, omorika i borova u kojoj je napravljena pješačka staza koja ide oko jezera.



U ovo doba godine nema tako mnogo turista jer je već prilično hladno za šetnju. To je nama savršeno odgovaralo jer smo mogli slobodno da vičemo i slušamo kako naši glasovi odjekuju. Dobro smo se obukli pa nam nije bilo hladno mada je temperatura bila svega 2 stepena a ja sam prije polaska spremila sendviče tako da smo ručali na klupi u šumi. Staza oko jezera ima i djelova koje baš nije jednostavno preći u ovo doba godine zbog toga što je vlažna i blatnjava a ima i opalog lišće po stazi  pa smo se poslije par težih djelova ipak okrenuli i vratili istim putem a prelaženje cijele staze ostavili za neki drugi put. Kako se u ovo doba godine smrkava već u 5 sati poslije šetnje smo polako krenuli kući ali smo odlučili da ponovo dođemo možda već kad padne prvi snijeg.